Na sajmu automobila u Novom Sadu, prošle godine, pojavio se prvi broj časopisa „AutoGAS“. Tek izabrani gradonačelnik Novog Sada gospođa Maja Gojković prolazeći pored našeg štanda pokazala je interesovanje za, kako ona reče, neobičan časopis. Uz iskrene čestitke što je pobedila na izborima i stala na čelo Novog Sada, poželeli smo da grad Novi Sad prvi u Srbiji počne uvođenje gradskih autobusa na metan. „Da li ćemo biti prvi ne znam, ali ćemo to sigurno uraditi pre Beograda“, rekla je. Rečeno učinjeno. Grad Novi Sad je kroz javni tender nabavio, uz nekoliko klasičnih zglobnih i solo autobusa za gradski prevoz, i jedan solo autobus na gas. Jeste da je jedan i da je solo, ali je prvi gradski autobus na gas koji je namenski nabavljen da prevozi putnike, a pri tome ne zagađuje vazduh i još troši gorivo koje je nekoliko puta jeftinije od dizela.

Još jedan dobar primer domaćinskog delovanja lokalne vlasti je priča iz grada Niša. Naime, svi automobili za potrebe uprave grada Niša prevedeni su na TNG pre dve godine. Svaki novi automobil koji se nabavlja mora da ima ugrađen i sistem za gas. Po rečima gospodina Dragana Jovanovića, zaduženog za održavanje automobila, posle početnih problema danas svi automobili funkcionišu besprekorno, a uštede na gorivu i redovnom održavanju su tolike da se cela investicija isplatila već nekoliko puta.

... A KAD ĆE NE ZNA SE

Ovi svetli primeri lokalne vlasti u nekoj drugoj zemlji (na primer Nemačkoj) došli bi kao posledica strateških odluka donetih na najvišim stepenicama piramide vlasti i odatle iniciranih akcija.
Znajući da je Srbija zemlja čuda, u prethodnom broju najavili smo prihvatanje pravilnika ECE 67 i ECE 115 kao skoro gotovu stvar, ali i predvideli mogućnost da se sve izjalovi. Na žalost, desilo se upravo ovo drugo. Sve je stalo i to ne u Skupštini zajednice, pa da se vadimo na neodgovornost političke elite, nego pred Sekretarijatom za zakonodavstvo Saveta ministara SCG. Da budemo jasniji, službom koja sprovodi u delo ono što je, u ovom slučaju odavno, prošlo potrebnu proceduru za ozvaničenje u našoj zemlji. Stručnjaci Odseka za homologaciju vozila, opreme i delova u Zavodu za standardizaciju SCG ne znaju da objasne šta je razlog neobjavljivanja obaveznosti primene pravilnika ECE 67 i ECE 115. Sve što je bilo u njihovoj obavezi i moći učinili su. Da šteta bude veća, naš jedini proizvođač rezervoara za TNG, firma „Lifam M“ iz Stare Pazove, dobila je, u međuvremenu, sertifikat ECE 67 - R01 za svoj proizvod. Tako, umesto da samim proglašenjem obaveznosti poštovanja pomenutih pravilnika zaštitimo našeg jedinog proizvođača, nadležna služba ostavlja prostor da se na tržištu prodaju i rezervoari koji su daleko ispod svetski priznatog kvaliteta. Iz istih razloga još uvek cveta uvoz i ugradnja neobjašnjivo jeftinih sistema za gas iz Turske i Bugarske. Posledica je da i dalje ostajemo „siva zona na mapi Evrope“ i „tehnološka deponija“.

POCRVENELI PLAVI KORIDORI

Pouzdano znamo da je 2005. godina bila godina ekspanzije autogasa i lako je napraviti računicu koliko se novca u ovoj oblasti okreće. Onda se s pravom treba zapitati da li se sve dešava tako slučajno, zbog nepostojanja sistema, neodgovornosti, prezatrpanosti poslom i (umalo da zaboravimo) tranzicije? Da nije nešto drugo u pitanju? Hajde da razmislimo i o tome.

Kako god bilo, uređeno tržište autogasa dosta je daleko. Ni udruženje AGAS, ni usamljeni proizvođači opreme nisu dovoljno moćni da utiču na zavođenje reda na tržištu.

Sama činjenica da je u okviru reformisanog NIS-a TNG dobio poseban sektor, NIS TNG, u kojem su objedinjeni svi distributivni centri, skladišta i sve drugo čija je osnovna delatnost u okviru NIS ENERGOGAS-a i NIS GAS-a bila TNG, daje nadu da će ova firma, sada moćna po potencijalima, preuzeti inicijativu i pomoći da se tržište što pre uredi. Osim toga, na tržištu koje poštuje evropska pravila, cena dominantnih firmi je nekoliko puta veća nego na tržištu gde vlada haos. Uslov za privatizaciju je bila reorganizacija. Tako se letos pričalo i pre i posle godišnjih odmora. Ako se podsetimo šta je ko pričao, a šta je radio, možda je bolje da budemo samo umereni optimisti.

Sve više privatnih firmi i građana priča i razmišlja o metanu kao pogonskom gorivu za automobile. Nijedan propis iz ove oblasti nemamo. Takozvani „Plavi koridori“, putevi duž kojih će se graditi stanice za KPG (metan), planirani su na svim evroazijskim koridorima. Koridori koji prolaze kroz Srbiju su samo alternativni. Zašto? •