U domaćem automobilizmu ovenčan je brojnim pobedničkim lovorima. Vlasnik je jednog od najvećih i najpoznatijih autocentara u prestonici, koji već dugo ne samo ima punionicu za TNG, već i ugrađuje TNG sistem (zastupa italijanskog proizvodača "Marini"). Predsednik je Skupštine akcionara udruženja NAFTA A. D. Član Grupacije za promet derivata u Privrednoj komori Srbije.
Za publikaciju "AutoGAS" gospodin Nebojša Atanacković iznosi svoja iskustva, stavove i razmišljanja o TNG kao automobilskom gorivu, kao i o strateškom uređenju ove oblasti kod nas.

• Dalja velika ekspanzija potrošnje autogasa u razvijenim zemljama i regionima sveta je očita. Kakve su, prema Vašim iskustvima, tendencije kod nas?

     — Sve razvijene zemlje forsiraju korišćenje autogasa. Doduše, one su sada za više koraka ispred nas i kod njih sve više preovlađuje autogas proizveden iz prirodnog gasa, a manje ovaj dobijen iz nafte. U tom pravcu je usmeren i tehnološki razvoj. Poređenja radi, kod TNG-a se radi s pritiscima od 10 atmosfera, kod prirodnog gasa se ide na pritiske od 200 atmosfera. Proizvode se i ugrađuju posebne pumpe koje prave tako visoke pritiske. Razvijeni svet zna da će prirodni gas, kad se potpuno usavrši tehnologija primene, biti ekonomičniji čak i od TNG. Kao što se na jednoj strani maksimalno razvijaju motori na dizel, koji su sve čistiji i sve jači, a pri tom imaju sve manju potrošnju, sličnim putem u razvijenom svetu, očito, napreduje i gasna tehnologija za automobile.
     Kod nas je, takode, izrazita tendencija povećavanja primene i potrošnje autogasa, pre svega TNG. Trebalo bi pozdraviti i opredeljenje Ministarstva finansija da ukine akcizu na autogas. To je dobar impuls za dalji razvoj primene autogasa. Istovremeno, međutim, zastareli tehnički propisi za instaliranje i uopšte primenu autogasa su velika smetnja.

KOMFOR I POUZDANOST

• Uz povećanje potrošnje TNG, međutim, uočljiva je još uvek nedovoljna obaveštenost, prisustvo loših stereotipa i predrasuda u razmišljanju o ovom gorivu?

     — Neophodno je na sve raspoložive načine, pre svega ovakvim poduhvatima kakav je publikacija "AutoGAS", razbiti famu o autogasu kao navodno rizičnom gorivu. Naprotiv, autogas je manje zapaljiv od benzina (uostalom, zato se u mnogim sistemima automobil prvo pali na benzin, pa zatim prebacuje na autogas). Ovo više nije ono vreme od pre 20 godina kada je gas za automobile presipan iz boca za domaćinstvo, uz okretanje i grejanje. Tehnologija je mnogo napredovala. Sada se to radi elegantno i brzo, TNG se sipa na pumpama kao i benzin. Sami uređaji na automobilima se podešavaju kompjuterski, pomoću posebnih softvera. Postoji mogućnost elegantnog, bezbednog korišćenja, uz potpunu opremljenost i mogućnost automatskog prebacivanja sa benzina na gas ili obrnuto. Potpuni komfor i sigurnost.

• Nesumnjive tehničke, ekonomsko-finansijske i ekološke prednosti upotrebe autogasa u odnosu na benzin čine, svugde u svetu, da podsticaji za korišcenje autogasa predstavljaju državnu strategiju. Prepoznajete li Vi u praksi strategiju naše države u ovoj oblasti?

     — Kao što sam rekao, Ministarstvo finansija je u svom domenu dalo pozitivan impuls. Siguran sam da te mere zaslužuju visoke ocene i sa stanovišta ekološke strategije, naročito u našim velikim gradovima.
Slobodan je uvoz auotgasa, slobodno je formiranje cena, nema veštackih cena (visokih ili niskih), postoji tržište umesto ma čijeg monopola, i autogas time prednjači u odnosu na sve druge derivate i energente.
Međutim, mi uvek nađemo načina da sebi vežemo ruke, a upravo takvo vezivanje ruku ili samosaplitanje predstavlja spomenuto odsustvo odgovarajućih propisa.

POTREBNA NACIONALNA STRATEGIJA

• Da li su postojeći standardi u Srbiji u domenu korišćenja autogasa uopšte uklopivi u evropske standarde?

     — Nisu uklopivi. Evropski standardi su mnogo fleksibilniji i imaju potencijal stalnog usklađivanja sa brzim tehnološkim razvojem. Naši propisi su rigidni, prestrogi na jedan besmislen i prevaziđen način. Tretiraju tehnološke generacije koje su izašle iz upotrebe još pre dvadesetak godina. Sa tog stanovišta, situacija je neodrživa.

• Tranzicioni procesi u proteklih četiri godine izazvali su brojne kontroverze i na tržištu energenata, pa i autogasa?

     — Kontroverze u proteklih četiri godine ostale su iste kao i pre četrnaest godina. Ni u proteklih četiri godine, kao ni u proteklih četrnaest, nismo napravili pravu državnu strategiju razvoja energetike. Bilo je nekih pokušaja u drugim oblastima energetike, na primer u elektroenergetici, ali je i tu izostala ozbiljna strategija (koja podrazumeva predviđanja za narednih deset ili dvadeset godina).

• Ulazak moćnih stranih kompanija za naftu i gas na naše tržište, u fazi kad još nisu razrešene ni elementarne stvari u našoj kući, mogao bi dovesti u pitanje vitalne državne i ekonomske interese?

     — Opet smo u tački koju sam nazvao nedostatakom relevantne državne strategije u ovoj oblasti. Taj nedostatak nas je u više navrata veoma ozbiljno koštao, a koštaće nas ponovo, po svemu sudeći, ove jeseni. Ima nagoveštaja, naime, da će NIS prestati da isporučuje dizel privatnim benzinskim pumpama (ne znam, pri tom, da li oni pod pojmom "privatnici" misle i na "Lukoil" i ostale velike kompanije, jer su svi drugi osim same NIS zapravo privatni). Posledice bi mogle da budu veoma ozbiljne. Govoreći o tome, nikada NIS ne smatram nekom konkurencijom našem privatnom sektoru. Naprotiv, smatram da bi nacionalna naftna kompanija zajedno sa nama trebalo da bude brana nepovoljnim uticajima stranih kompanija koje su ušle na naše tržište. Te strane kompanije se ovde ne interesuju da razviju rafinerije i uopšte podignu naš ukupni naftni kompleks, koji je bazični za veći deo privrede. Mi bi, dakle, trebalo da aktiviramo postojeće načine za razvoj svojih rafinerija i ponudimo sve ostale svoje potencijale, posebno one u vezi sa budućim velikim tranzitnim naftovodima i gasovodima, a ne da, misleći kratkoročno i kratkovido, prodajemo sopstveno tržište i nepotrebno padamo u trajnu zavisnost. NIS je jedan od najvažnijih elemenata državne strategije, a ne puka zlatna koka Miloševićeve, Đinđićeve ili Koštuničine vlade.

• Ukazujete li Vi to da se Vlada, umesto stvaranja stabilnog i uredenog poslovnog ambijenta, zapravo bavi dugoročnom prodajom našeg tržišta strancima?

     — Nisam pobornik "teorije zavera", ali znam da neko može da bude odgovoran i zbog činjenja i zbog nečinjenja. Neko može biti odgovoran što se nečemu nije dovoljno posvetio, ili što se prihvatio nečega za šta nema znanja i sposobnosti. U svakom slučaju, neke postavke ove vlade, kao i niza prethodnih, nisu na opštu korist i jednom će neko morati to da plati, verovatno poreski obveznici.

HITNO OSAVREMENJIVANJE PROPISA

• Da ste u prilici da odlučujete o merama države u oblasti autogasa, šta biste preduzeli?

     — Odmah bih preduzeo mere da se naši propisi i tehnički normativi što pre usklade sa standardima EU u ovoj oblasti. Kako i u EU ti standardi i mere imaju raspon od minimuma do maksimuma, insisitrao bih kroz naše propise da ispoštujemo minimum evropskih standarda. Za nešto više, pogotovu za vrednosti koje se bliže maksimumu, mi još dugo nećemo imati dovoljno ekonomske moći. Ni naši građani ni naša privreda ne bi mogli to da isprate i ispoštuju, što se mora imati na umu kad se donosi regulativa.
     Prošlo je više od godinu dana od kako smo u Privrednoj komori Srbije, u okviru Grupacije za promet derivata nafte, podržali inicijativu da se tehnički propisi menjaju, odnosno osavremene i usklade sa propisima koji važe u EU. Potom je usledila "igra s nadležnostima". Ministarstvo energetike se proglasilo nenadležnim za taj posao, pa je prebacilo stvar Zavodu za standardizaciju. Taj Zavod, iz meni nepoznatih razloga, ni do danas ništa vidljivo nije preduzeo, a mi i dalje imamo situaciju u kojoj je to velika kočnica. Postojeći propisi ne samo da su zastareli, već su i od ranije puni nelogičnosti i kontradiktornosti.