Zahvaljujući svojim ekološkim, ekonomskim i bezbednosnim prednostima, tečni naftni gas danas predstavlja jedno od vodećih alternativnih goriva današnjice.
     Putevima sveta danas se kreće flota od oko 9 miliona vozila, u više od 38 zemalja sveta, koja koristi TNG kao pogonsko gorivo.
     Pored masovne post-prodajne ugradnje autogas uređaja u motorna vozila sa benzinskim motorom, vodeći svetski proizvođači automobila — kao što su Renault, FIAT, Vauxhall, Ford, Volvo, General Motors i drugi — isporučuju tržištu pojedine modele svojih vozila u takozvanoj "bi–fuel" verziji, odnosno u verziji sa dvojnim gorivom: benzin i TNG. Japanski proizvođači automobila za potrebe domaće taksi službe proizvode vozila sa mono–fuel TNG opcijom, a drugi po broju proizvedenih automobila u takvoj verziji su proizvođači iz Južne Koreje.

EKONOMSKI I EKOLOŠKI ARGUMENTI

     Proizvodnja TNG se uglavnom bazira na izdvajanju propana i butana iz prirodnog zemnog gasa i na taj način se dobija oko 60 odsto TNG, a ostalih 40 odsto se dobija u toku procesa prerade sirove nafte u rafinerijama. Izvori za dobijanje TNG-a ukazuju da se na tu vrstu goriva može zasigurno računati i u daljoj budućnosti. Podatak da je 60 odsto TNG poreklom iz zemnog gasa ukazuje na manju zavisnost potrošača ovog goriva od izvoznika nafte, to jest članica OPEC-a.
Svojom fiskalnom politikom, kao i drugim beneficijama, vlade mnogih zemalja čine napor da približe TNG kao pogonsko gorivo prosečnom potrošaču, a zaključci Evropskog parlamenta i Saveta Evrope insistiraju na tome da TNG mora biti integralni deo politike vezane za alternativno gorivo u EU.
     Na svetskom nivou automobili koji koriste TNG kao pogonsko gorivo potroše godišnje oko 16 miliona tona ovog goriva, što čini oko 8 odsto njegove ukupne godišnje potrošnje. Godišnja stopa rasta potrošnje TNG kao autogasa iznosi 12–15 odsto na svetskom nivou.
U Evropi 2002. godine ukupna potrošnja TNG-a je bila 18 miliona tona, od čega je 81 odsto utrošeno za potrebe domaćinstava (grejanje i ostalo) i industrije, a 19 odsto kao automobilsko gorivo. Očekuje se da će 2005. godine četvrtina ukupne potrošnje TNG-a u Evropi biti upravo za pogonsko gorivo u automobilima. Prema izvorima Evropske asocijacije za TNG, očekuje se stopa rasta od 47 odsto u potrošnji TNG-a kao pogonskog goriva za period 2000–2005. godine.
     Sveprisutan problem aerozagađenja, te uvođenje taksi u pojedinim zemljama kojima se sankcionišu prekoračenja u emisiji štetnih gasova, kao što je to već slučaj u Nemačkoj, obezbeđuju TNG-u sve veći primat i u odnosu na dizel gorivo, pre svega zbog velike emisije azotovih oksida prilikom sagorevanja dizela.
     U vezi sa navedenim je i razvoj TNG motora kod teških vozila, prvenstveno autobusa za potrebe javnog gradskog prevoza. Na tom polju najdalje su otišle kompanije DAF iz Holandije i OAF iz Austrije (ova druga posluje u sastavu MAN-a). U Beču je trenutno 550 autobusa u javnom gradskom prevozu koji koriste gas kao ekološko pogonsko gorivo. Njihovo pozitivno iskustvo na tom polju traje skoro 40 godina. Pored glavnog grada Austrije, i drugi gradovi uvode u gradski prevoz autobuse na TNG kao pogonsko gorivo, poput Kopenhagena, Valjadolida, Pariza, Utrehta, kao i pojedinih gradova u Českoj, Finskoj, Italiji i Poljskoj.

UZORI DRŽAVNIH STRATEGIJA

     Italija je danas najveći potrošač TNG-a kao pogonskog goriva u Evropi. Italijanska potrošnja je oko 1.322.000 tona na godišnjem nivou. Flota od preko milion vozila koristi ovaj energent koji je moguće nabaviti na oko 1.800 mesta širom Italije.

     U Engleskoj trenutno na gas ide oko 100.000 automobila, a procenjuje se da će, uz fiskalnu politiku koja TNG približava krajnjim korisnicima, broj automobila sa pogonom na TNG do 2005. godine dostići cifru od 250.000. Trebalo bi posebno istaći da je Vlada u ovoj zemlji osnovala svoju agenciju ENERGY SAVING TRAST, koja se bavi pitanjem alternativnog goriva i ima godišnji budžet od 16,3 miliona evra. Iz tog budžeta 87 odsto odlazi na refundiranje 75 odsto troškova onima koji su ugradili LPG (TNG) uređaje u svoja vozila, jer na taj način doprinose zaštiti životne sredine. Intenziviranje ugradnje TNG uređaja u vozila prati i veoma gusta mreža gasnih stanica, kojih ima oko 1.200 širom Engleske, uz zalaganje vlade da u svakom gradu bude bar po jedna stanica.
     Druga zemlja Evrope po broju konvertovanih vozila u odnosu na broj stanovnika jeste Holandija sa preko 400.000 vozila. I pored velike popularnosti TNG kao pogonskog goriva u Holandiji, država podsticajnim merama neprekidno želi da omasovi korišćenje ovog goriva (održavanjem nivoa poreza na promet na veoma niskom nivou i sniženjem taksi prilikom registracije vozila ako koriste TNG).
     Trenutno je Poljska zemlja sa najdinamičnijim porastom broja vozila koja koriste TNG kao pogonsko gorivo. Osamdeset odsto taksista u Poljskoj je već konvertovalo svoja vozila. Autogas je na raspolaganju vozačima na oko 2.900 mesta širom Poljske. Početkom 2000. godine broj vozila sa pogonom na TNG u Poljskoj je bio 590.000, da bi se 2001. povećao za 140.000 vozila. Ovakav trend rasta se nastavlja i dalje.
     Podsticajne mere, u smislu promocije TNG-a kao ekolološkog goriva budućnosti, intenzivno se sprovode i u ostalim evropskim zemljama. Tako, Francuska je imala čak i izvesne olakšice za svoje poreske obveznike ako koriste TNG u svojim vozilima, uz istovremeno smanjivanje poreza na TNG. Takvu poresku politiku primenjuju i u Nemačkoj, Belgiji, Španiji, a glavni grad Grčke, Atina, probleme sa smogom rešava tako što većina taksista koristi TNG (uostalom, kao 90 odsto taksista u Japanu). U Australiji TNG takođe predstavlja glavno alternativno gorivo za flotu od oko 300.000 automobila.

SRBIJA: NADOKNADITI KAŠNJENJA

     Možemo sa zadovoljstvom konstatovati da je sve veći broj gradova širom zemaljske kugle u kojima se preduzimaju direktne mere kako bi se TNG što pre koristio kao pogonsko gorivo za putničke automobile i laka dostavna vozila. Tako, šangajski Biro za zaštitu životne sredine počinje akciju izgradnje sto jedne stanice za autogas. Da bi uticala na smanjenje zagađenosti u svojim milionskim gradovima, vlada Indije je smanjila dažbine na uvoz konverzionih uređaja za TNG. Ovom prilikom trebalo bi posebno navesti činjenicu da je i u SAD još 1990, dokumentima CLEAN AIR ACT i ENERGY POLICY ACT iz 1992, autogas utemeljen kao dozvoljeno alternativno gorivo.
     U našoj zemlji TNG takođe stiče sve veći broj pristalica, a tome doprinosi i sve veći broj autogas pumpi širom naše zemlje, kojih danas ima negde oko devedeset. Ugradnja autogas uređaja u motorna vozila kod nas je, još uvek, praćena izvesnim problemima i nejasnoćama. Pre svega, pravilnici koji tretiraju problematiku ugradnje TNG uređaja su očigledno anahroni, jer potiču još iz osamdesetih godina prošlog veka. Usklađivanje ovih pravilnika sa regulativom R6701 važećom u Evropi, a takođe i sa regulativom R115, kao i zavođenje reda na tržištu (suzbijanje "sivog", odnosno "crnog" tržišta), uz licenciranje servisnih radionica gde se vrši ugradnja autogas uređaja, doprinelo bi postavljanju ove delatnosti u zakonski organizovane i kontrolisane okvire, što je u svakom slučaju neophodno. Praktično, naša država bi samo trebalo da donese odgovarajuće regulative i tako pomogne privatnim preduzetnicima, koji skoro u potpunosti nose teret implementacije TNG-a, kako u smislu uvoza TNG uređaja, tako i u smislu podizanja čitave mreže autogasnih stanica. To jest, zadatak države je da stvori normalan ambijent za posao.
     Smatramo da to nije preveliki napor za jednu državu. Oni koji u državi odlučuju moraju biti svesni: regulisanje ove oblasti i prevazilaženje haosa koji trenutno vlada umnogome može doprineti da i naši građani mogu koristiti TNG, kao ekonomski i ekološki prestižno gorivo, pod istim uslovima kao i žitelji ostalih zemalja gde je ova oblast odavno uređena.

(Autor je stručnjak “"U Wax International"-a)